Железница

 


ДОКУМЕНТИ




 

 

планови и стандарди развоја
железничке инфраструктуре

 

• Европски Споразум о најважнијим међународним магистралним пругама ( АГЦ )


• Европски Споразум о пругама за комбиновани транспорт ( АГТЦ )


• Мрежа пруга за велике брзине Европе


• Паневропски приоритетни саобраћајни коридори


• Споразум о мрежи високе перформансе у југоисточној Европи ( СЕЕЦП )

 

АГЦ и АГТЦ споразуми

Споразум о најважнијим железничким пругама (АГЦ) дефинише техничке карактеристике реконструкцијe изградње и опремања мреже “Е” пруга за брзину од 160 км/сат, са циљем дa представља хомоген систем способан да железници омогући одговарајућу улогу у дужем временском периоду. (Споразум закључен у Женеви 1985, а у Скупштини СФРЈ ратификован 1989.) Споразум о главним пругама у међународном комбинованом превозу (АГТЦ) израђен је због потребе да се међународни комбиновани транспорт у Европи учини ефикаснијим и привлачнијим за клијентелу и да се уведе правни оквир за усклађен развој комбинованог транспорта и инфраструктуре. (Споразум закључен у Женеви 1991, а у Скупштини Србије ратификован 2005.)


Example pic


Железница за XXI век

Процес интеграције Европе прати пораст привредног развоја и ефикасности пословања,што последично доводи и до повећања мобилности.

Стратегија развоја саобраћаја, која би обезбедила одрживу мобилност у

условима еколошке и енергетске кризе, рачуна на значајну улогу железнице.

Железница је применом савремених техничких и технолошких достигнућа (концепт великих брзина) доказала да је најрационалније превозно средство са низ предности у односу на друге видове транспорта:

• успешно конкурише авионском саобраћају на растојањима 500-1000 км

• има специфичан конфор (могућност кретања, рада, разоноде, одмора)

• комплементарна је са другим видовима транспорта и омогућује комбиновање путовања

• заузима два пута мање земљишта од аутопута истог капацитета

• потрошња енергије по јединици превоза је два пута већа у друмском саобраћају

• еколошки је најприхватљивија – еколошке штете саобраћаја у ЕУ износе 4,6% националног дохотка (92% на друм, 6% на авион и свега 1,7% на железницу)

• безбедност је велика предност железнице (број погинулих на железници и на друму је у односу 1:100, а број повређених у односу 1:3500)

Све ово је утицало да се дефинише Трансевропска мрежа пруга за белике брзине.

 

Example pic

 

МРЕЖА ПРУГА ВЕЛИКЕ БРЗИНЕ

 

Мастрихтски договор (1993.) предвиђа стварање Мреже пруга за велике брзине Европе и наглашава одлучујућу улогу коју ће она имати у економском развоју

Мрежа пруга за велике брзине повезује велике градске центре Европе на начин који одговара захтевима будућности

Мрежу чине:

• нове пруге способне за брзине веће од 250 км/сат

• постојеће пруге реконструисане за брзине 200+/-20 км/сат

Возови великих брзина одавно саобраћају између градова:

Француске,Немачке, Италије,Белгије,Холандије, Велике Британије, Шпаније, Јапана, Кореје, Кине, а данас и Турске.

 

Приоритетни паневропски коридори

 

Железнички Коридор Х:

• Салцбург-Љубљана-Загреб-Београд- Скопље-Велес-Солун

• Будимпешта-Нови Сад-Београд

• Ниш-Софија-(Истанбул преко коридора IV )

• Битољ-Флорина-Игуменица

 

Политичке промене почетком 90-их поставиле су проблем избора приоритетних коридора које треба модернизовати, тако да по квалитету и капацитету задовоље потребе саобраћаја у новим условима. На трећој Паневропској конференцији о саобраћају у Хелсинкију 1997. (Праг 1991, Крит 1994.) усвојена су три документа: саобраћајна политика, Приоритетни саобраћајни коридори и начин финансирања. Циљ саобраћајне политике је одржив и ефикасан транспортни систем, који задовољава потребе становника европског континента, а односи се на: отворену конкуренцију,компатибилност законских и административних оквира, лакши прекогранични транзит, координацију и финансирање саобраћајне инфраструктуре. Избор приоритетних саобраћајних коридора усмерен је на успостављање веза између земаља централне, источне и југоисточне Европе са Европском унијом у контексту процеса развоја. Мултимодални приступ подразумева коришћење компаративних предности сваког вида транспорта уз поштовање заштите животне средине.
У наредних 10-15 година значајан део европског БНП треба усмерити ка развоју саобраћајне инфраструктуре ради обезбеђења ефикасне саобраћајне мреже у читавој Европи

 

Приоритетни железнички правци
југоисточне европе

 

Дирекција за велике брзине УИЦ формирала је Географску Групу Југоисток (13 земаља) са задатком да на том простору афирмише велике брзине, утврди проиритетне железничке правце, дефинише заједничке техничке параметре, стратегију и динамику постизања великих брзина.

Група Југоисток донела је закључак да модернизацију железничке инфраструктуре треба усмерити на пет приоритетних праваца од којих се три налазе у Мрежи пруга за велике брзине Европе (2001).

 

Споразум о успостављању железничке мреже
високе перформансе у југоисточној европи (СЕЕЦП)

 

Циљ:
• ”Железничка мрежа високих перформанси”обухвата железничке пруге у региону југоисточне Европе,које ће бити оспособљенњ да омогуће стварање железничких веза високог квалитета, са знатно смањеним временима путовања између главних урбаних центара.

Статус:
• Споразум је ратификовала Скупштина Србије

Ефекти:
• комерцијална брзина најмање 130 км/сат, а минимална пројектована од 160-200+/-км/сат

• елиминисање заустављања ради царинске и пасошке контроле на граничним прелазима у две фазе: у првој заустављање возова само на једном месту, а у другој контроле обављати током кретања воза.

Спровођење споразума:
• Државе чланице обавезују се да ће у оквиру својих националних и међународних финансијских планова, омогућити инвестиције у циљу побољшања стања железничке инфраструктуре и возног парка у периоду до 2020.године

• Споразумом је истакнут стратешки значај Коридора Х, не само за Републику Србију, већ и за југоисточну Европу.

 

Просторни план Србије

 

Закон о просторном плану донела је Скупштина РС 1996.

• Просторни план Србије предвиђа реконструкцију најважнијих међународних магистралних пруга (Е70 и Е85) у двоколосечне, способне за брзине 160-250 км/сат

• Пруге за велике брзине Србије уклапају се у Мрежу пруга за велике брзине Европе, а у основи се воде по коридорима постојећих пруга

Основа за планирање пруга за велике брзине Србије:

• активности Европске комисије 1989-90 на формирању мреже великих брзина ЕУ и учешће представника Југославије као посматрача због значаја везе ЕУ са Грчком преко Југославије

• Банкарски досије- саобраћајне, техничке и економске студије, које су израдили ЦИП и СОФРЕРАИЛ-Париз 1991.

• Конгрес о великим брзинама 1992. у Берлину и прва Трансевропска мрежа пруга за велике брзине

• Критски коридори усвојени 1994. где се Коридором IV заобилази трусно подручје Југославије и активности представника Србије у доказивању предности традиционалних саобраћајних коридора кроз Србију

 

Постојеће стање инфраструктуре
на пругама коридора х

 

Обим теретног саобраћаја и приход 2003.-2007.

 

• Транзит расте око 25%, а девизни приход око 60% годишње.

• Пораст транзита ограничава стање инфраструктуре и ниво услуге.

• Могућности за његов раст су практично неограничене (могуће га је врло брзо утростручити)

 

Путнички саобраћај 2006. године

 

• На пругама Коридора Х у 2006.години остварено је 172,5 милиона путничких километара и приход од 285,2 милиона динара.

• Путнички саобраћај је, услед пропадања инфрастуктуре и возних средстава , у стагнацији.

• Без озбиљног улагања у инфраструктуру и возна средства, железница неће моћи да врати путнике који су прешли на друмски превоз.

• У развијеним земљама железница представља основни вид превоза путника између градова.

• Путнички саобраћај на железници Србије може се реално увећати 10-15 пута.

 

ГРАНИЧНИ ПРЕЛАЗИ НА КОРИДОРУ Х
- велике резерве времена –

 

• Гранични прелази су места где се троши пуно времена на постојеће процедуре

• Огромне уштеде времена се могу постићи добром организацијом и технологијом рада

• Надлежни државни органи су носиоци таквих активности

• Учесници у граничним процедурама су: полиција, царина, инспекција и железница

• За смањење времена задржавања на граничним прелазима потребна је добра синхронизација рада у заједничкој граничној станици

• Додатно смањење времена остварује се парарелним радом служби две државе

 

Пример ефеката Споразуима на граничном прелазу Димитровград

• У путничком саобраћају, просечно бављење возова од 150 минута, скраћено на 50 минута.

• У теретном саобраћају, са просечних 1200 минута (око 20 сати) просечно време задржавања скраћено на 500-600 минута (око 10 сати).

 

Example pic

 

Концепт развоја железничке
инфраструктуре на коридору Х кроз Србију

 

Пруге Коридора Х (Е70 и Е80) кроз Србију:

• Београд-Шид-Граница Хрватске

• Београд-Нови Сад-Суботица-Граница Мађарске

• Београд-Ниш

• Ниш-Прешево-Граница Македоније

• Ниш-Димитровград-Граница Бугарске

 

Због свог географског положаја и рељефа терена, имају посебно значајно место у европском железничком систему јер обезбеђују најрационалније транзитне везе Истока и Запада, Севера и Југа. Налазе се у свим европским плановима, споразумима и програмима развоја

 

Коридор Х ће задржати своје природне-транзици-оналне предности у односу на коридор IV само ако модернизацијом инфраструктуре значајно скрати време путовања и подигне ниво услуге.

 

Недостаци Коридора IV у дужим путевима вожње (после изградње моста код Видина), за 240 км према Турској и 340 км према Грчкој, могу се отклонити квалитетом инфраструктуре и скраћењем времена путовања, на чему Румунија и Бугарска воде активности (160 км/сат).

 

Циљеви развоја

 

Стање железничке инфраструктуре, национални и европски значај овог коридора, захтеви за високим нивоом услуге у превозу путника и робе, глобална стратегија рационалне прерасподеле саобраћаја са аспекта очувања и заштите животне средине, указују на потребу модернизације инфраструктуре
Коридора Х.

 

Модернизација мора одговарати потребама, у складу са плановима суседних земаља и Европе као целине.

 

Циљ је да се адекватним мерама и у разумном временском оериоду постигне такав ниво стања инфраструктуре, који ће, уз модернизацију возних средстава, омогућити да овај коридор испунизахтеве националне и европске мреже, а да Железница Србије нивоом услуге привуче путнике и робу и успешно послује, имајући у виду јавну и комерцијалнуфункцију.

 

Инфраструктура са опремом мора да буде савремена и да одговара техничким стандардима за интероперабилност (ЕЦТСИ), како би могла да прими и друге оператере

 

Example pic

 

Програм модернизације

 

Пруге Коридора Х треба да буду :

• реконструисане у двоколосечне пруге за мешовити путнички и теретни саобраћај, електрифициране и опремљене савременом сигнализацијом

• Пројектоване за брзине 160-200+20 км/сат

• Оспособљене за све технологије комбинованог превоза У чворовима великих градова (Београд, Ниш, Нови Сад, Суботица) постићи складан развој железнице и града, а железницу приближити корисницима услуга :

- станице опремити као места размене између саобраћајних мрежа (воз, аутобус, метро, трамвај) интегрисане у урбанистичко окружење са пословним и комерцијалним садржајима

- робне терминале на местима контакта железнице са друмским, ваздушним и речним саобраћајем формирати као мултимодалне логистичке центре

 

КОРИДОР Х
и интермодални транспорт

 

Узимајући у обзир :

• Постојеће конте j нерске токове ( лука Копар, Ријека и Бар ка Србији)

• Транзит од око 1300 камиона кроз Србију

• Ефекте интермодалног транспорта и “сценарио” из пројекта “IMOD-X” од 120.000 ТЕU годишње до 2015.

- ПОСТОЈЕ ОПРАВДАНИ РАЗЛОЗИ ЗА РАЗВОЈ ИНТЕРМОДАЛНОГ ТРАНСПОРТА И ТЕРМИНАЛА У СРБИЈИ; У ГРАВИТАЦИОНОЈ ЗОНИ
КОРИДОРА Х

- КОРИДОР Х ПРИВЛАЧИ НОВЕ РОБНЕ ТОКОВЕ ИЗ ОКРУЖЕЊА ЧИМЕ СЕ ГЕНЕРИШЕ ЦЕЛОКУПАН ПРИВРЕДНИ НАПРЕДАК ЗЕМЉЕ

 

Процењени укупни трошкови
изградње железничког Коридора Х

 

• Изградњу реализовати по пругама и приоритетима у складу са потребама и финансијским могућностима, са циљем да се сваким инвестиционим захватом постигну максимални ефекти

• Планску и техничку документацију ускладити са приоритетима изградње, иновирањем постојеће и израдом недостајуће

 

Железнички Коридор Х кроз Србију

ИНВЕСТИЦИОНА ВРЕДНОСТ

• Коридор Х 4.611 (милиона евра)

• Београд-Шид 318

• Београд-Суботица 885

• Београдски чвор 278

• Београд-Ниш 1.057

• Ниш-Прешево 1.073

• Ниш-Димитровград 1.000

 

ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА

Државни буџет

Међународне финансијске институције

Фондови Европске уније

Приватни капитал

 

Example pic

 

ЕФЕКТИ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ

 

• Железница, као моћан систем, може и треба да има значајну улогу у креирању одрживе мобилности. То је показао концепт “великих брзина” који се реализује у ЕУ, са спектакуларним резултатима. Овај концепт представља : квалитетну инфраструктуру, технолошки савремена возна средства и савршену органиѕацију саобраћаја, што омогућава да железница истакне многе предности и поправи свој економски положај.

• Железница ће, као најрационалнији и еколошки најповољнији вид транспорта, значајно повећати учешће у укупном превозу, уз следеће ефекте:

- краће враме путовања и већа безбедност

- мања потрошња енергије и мањи трошкови превоза

- развој привреде и отварање нових радних места (улагање у шинске системе од 100 милиона евра и запошљавање 2000 радника)

- очекује се да ће од 4 милијарде евра уложених у изградњу, око 2 милијарде остати У Србији

- повећање прихода железнице, а посебно од транзита

- очување и заштита животне средине са смањењем екстерних трошкова

• Према “Банкарском досијеу” (1991. ЦИП-СОФРЕРАИЛ) за модернизацију пруга у Коридору Х стопа интерне рентабилности износи 8,4%, а друштвене 16%, што одговара просечним стопама пруга за велике брзине у Европи.

 

ЕКСТЕРНИ ТРОШКОВИ

 

• Од друмског саобраћаја потиче 90% свих емисија Угљен-моноксида, 50%емисије азотних оксида, 40%емисије угљоводоника, 50% емисије олова, 80% емисије бензена, 15% угљен-диоксида,10% сумпор-диоксида и др.

Преусмеравањем друмског превоза на остале видове, смањују се екстерни трошкови:

загађење ваздуха и воде, бука, вибрације, саобраћајне несреће...

 

• Према броју издатих доѕвола за 2007.годину, нашу земљу највише су транзитирали камиони из следећих земаља:

- турски 220.000

- бугарски 100.000 око 1.300 у просеку дневно

- грчки 116.000

- македонски 50.000

• Ако би само 5% користило комбиновани транспорт, то је око 65 возила, односно 4 Ро-Ла воза дневно.

ЕФЕКТИ :
- “Железнице Србије” оствариле би додатни приход 6.570.000 евра/год

- смањили би емисију СО2 за око 4.500 тона/година (1 тона СО2 емисије еквивалентна је трошковима од 100 евра)

 

ЦИЉ И КАКО ДО ЊЕГА

 

ЦИЉ

• Модерна, брза и интероперабилна пруга способна да прими и превезе возове са запада и севера на југ и југоисток брзо и квалитетно.

 

АКТИВНОСТИ

• Координација и доношење одлука

• Сарадња на међународном нивоу (ЕУ и земље на Коридору Х)

• Сарадња на унутрашњем нивоу

• Планирање и пројектовање

• Промовисање пројекта (лобирање)

- у земљи

- код радних тела ЕУ

- код финансијских институција

 

РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА - ИЗГРАДЊА