О министарству
Линкови
- Влада Републике Србије
- Министарство унутрашњих послова
- Министарство спољних послова
- Министарство одбране
- Министарство финансија
- Министарство за економију и регионални развој
- Министарство просвете
- Министарство здравља
- Министарство за омладину и спорт
- Министарство културе
- Министарство правде
- Министарство рада и социјалне политике
Актуелно
Београд, 6. јануар 2010.
Расписан тендер за изградњу северног крака Коридора 10

Влада Србије расписала је јавни тендер за изградњу северног крака Коридора 10, од Новог Сада до Хоргоша и од Суботице до Келебије, изјавио је данас министар за инфраструктуру Милутун Мркоњић и позвао заинтересована предузећа да се јаве до 1. фебруара. "Влада Србије већ почетком године остварује оно што је и обећала грађанима ове земље", изјавио је Мркоњић.
Београд, 28. децембар 2009.
Министру Мркоњићу уручен
почасни докторат

Нa свечаности поводом 20. годишњице "Мегатренд" универзитета, Милутину Мркоњићу, министру за инфраструктуру уручена диплома почасног доктора наука ове прве приватне високошколске установе у Србији. Титула почасног доктора уручена је и америчком футурологу, професору Џону Незбиту, једном од најтраженијих светских предавача и консултаната.
Београд, 25. децембар 2009.
Коридор 10 за две године

Приоритет Министарства за инфраструктуру у 2010. години ће бити изградња Коридора 10, рекао је министар Милутин Мркоњић и најавио да би тај путни правац могао да буде завршен до 1. маја 2012. године.
"За заврштек Коридора 10 обезбеђена је 1,1 милијарда евра", рекао је Мркоњић на конференцији за новинаре.
Како је прецизирао, 388 милиона долара, обезбеђено је од Светске банке, 600 милиона евра од Европске инвестиционе банке (ЕИБ), 150 милиона евра од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и 100 милиона евра из Хеленик плана.
Мркоњић је истакао да Србија тренутно има 850 милиона евра гаранција за реконструкцију железнице.
Према његовим речима, са Руском федерацијом није дефинисан зајам, али се очекује да договор буде завршен до краја јануара 2010. године.
Милутин Мркоњић је навео да би Србији за реконуструкцију железничке пруге од Суботице до Ниша и за електрификцију пруге Ниш-Димитровград била потребна 1,1 милијарда евра.
Министар је објаснио да би тада пруга од Суботице до Ниша имала два колосека са могућношћу да возови иду до 160 километара на сат.
"Завршетком тих радова возови би три сата брже пролазили кроз Србију", оценио је Мркоњић.
"Прокоп", развојна шанса Србије
Изградња железничке станице Прокоп у Београду могла би постати највећа развојна шанса Београда и Србије, рекао је данас министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић.
Мркоњић је подсетио да је Србија тражила да се од руског кредита, од око милијарду долара, око 200 милиона долара издвоји за изградњу београдског железничког чвора.
Измештање свих железничких капацитета са локације садашње Главне железничке станице Београд довело би до ослобађања земљишта у Савском амфитетару на локацији садашње станице и његове комерцијализације, објаснио је министар.

Алксандар Конузин, амбасадор Русије, доделио је данас одликовање министру Мркоњићу за допринос развоју инфраструктуре од стране руског министра инфраструктуре.
Београд, 21. децембар 2009.
Електронско плаћање путарине

На 10 главних наплатних рампи, дуж аутопута Београда-Ниш, пуштен је у рад систем за електронско плаћање путарине без заустављања возила.
Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић изјавио је на представљању тог система на наплатној рампи Бубањ поток да су на том великом пројекту биле ангажоване искључиво домаће фирме. "То је доказ да Србија има и знање, памет, снагу и раднике, који могу да раде на европском нивоу", рекао је он.
Нови систем наплате путарине од данас функционише на наплатним станицама Бубањ поток, Мали Пожаревац, Водањ, Смедерево, Баточина, Јагодина, Ражањ, Алексиначки рудници, Алексинац, Трупале, а у наредном периоду очекује се да ће бити уведен на станицама Ћуприја, Параћин, Појате.Директор сектора "Путева Србије" за информационе технологије у саобраћају Миленко Деспотовић казао је да тај систем омогућава корисницима да са посебним уређајем у возилу могу без заустављања да путују од Београда до Ниша.
Он је изразио очекивање да ће до средине следеће године и остале наплатне станице функционисати на тај начин напомињући да је тај пројекат урадио Институт "Михајло Пупин" и да су коришћени искључиво домаћи извођачи и ресурси.
Генерални директор Института "Михајло Пупин" Владан Батановић је истакао да је реч о једном од најсавременијих система у Европи, који су радили домаћи кооперанти по европским стандардима, који ће од 2014. године бити обавезни.
Овај безготовински начин плаћања путарине ће функционисати тако што ће при проласку возила, која имају посебан уређај - "ТАГ", кроз наплатну станицу, систем очитавати податке возила и скидаће новац са картице, после чега ће се рампа подићи.
Београд, 14. децембар 2009.
Изградња аутопута Појате - Вишеград креће 2011

Изградња аутопута Појате - Вишеград креће 2011. године, договорено је данас на састанку ресорних министара Србије и Републике Српске, Милутина Мркоњића и Недељка Чубриловића. Пројектна документација биће завршена у 2010. а градња саобраћајнице са шест трака, дужине 202 километра, финансираће се из кредита. Пројекат вредан 1,14 милијарди евра могао би да буде завршен у року од три године.
Овим попречним аутопутем, како су нагласили министри, повезаће се друмски Коридор 10, будући аутопут Београд - јужни Јадран и Коридор 5Ц, јер ће од Вишеграда БиХ градити пут до Сарајева. Пројекат је, истичу Мркоњић и Чубриловић, економски оправдан, пошто на постојећим путним правцима има више од 10.000 возила дневно. РС подржава изградњу овог аутопута, а како је нагласио Чубриловић и федерација БиХ неће бити против.
Како су истакли министри, на пролеће би требало да буде завршен мост на Сави код Сремске Раче, а планира се и реконструкција моста на Дрини код Братунца и изградња новог код места Бачевци.
Крушевац, 9. децембар 2009.
Реконструисана улица Цара Лазара

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић изјавио је данас у Крушевцу да ће наредне године почети изградња аутопута од Крушевца, Чачка, Краљева и Ужица ка Босни и Херцеговини.
Отварајући недавно реконструисану улицу Цара Лазара у Крушевцу, Мркоњић је рекао да ће тај аутопут био крак Коридора 10 и да ће се градити у сарадњи са БиХ и њеним ентитетом Републиком Српском.
"Управо сам због тога данас овде да кажем грађанима Крушевца да је и Крушевац на коридору и да Влада Србије полаже доста наде у то да ће Крушсевац поново постати центар Србије у индустријском смислу", рекао је Мркоњић.
Мркоњић је најавио и да ће Министарство за инфраструктуру у наредној години за регионалне и магистралне путеве издвојити 500 милиона евра, док је ове године за те намене утрошено 300 милиона евра.
Мркоњић је рекао и да ће Министарство за инфраструктуру у наредној години финансирати и завршетак јужне обилазнице око Крушевца, где је преостало да се изради три километра.
Београд, 7. децембар 2009.
Примена новог Закона о безбедности саобраћаја
допринеће драстичном смањењу броја погинулих на друмовима

Примена новог Закона о безбедности саобраћаја која почиње у петак 11. децембра требало би да допринесе да се број погинулих на српским путевима смањи за 50 одсто до 2012. у односу на 2001. годину, када је погинуло 1.275 особа, оцењено је данас на седници Комитета за безбедност саобраћаја.
Милутин Мркоњић, председавајући Комитета и министар за инфраструктуру, истакао је да циљ новог закона није кажњавање већ превенција како би се смањио број страдалих, као и да у примени закона неће бити повлашћених, да ће важити за све, „па и за министре и полицију“.
Агенција за безбедност саобраћаја, која је надлежна за доношење значајних подзаконских аката за спровођење Закона о безбедности саобраћаја биће формирана у четвртак, на седници Владе Србије, најавио је министар Милутин Мркоњић. Он је казао да ће на седници именовати директора тог тела, а како Данас сазнаје, главни кандидат за ту функцију је Стојадин Јовановић, начелник Управе саобраћајне полиције.
Краљево, 5. децембар 2009.
Рехабилитована деоница пута Е-760
Ушће-Биљановац пуштена у саобраћај

Министар за инфраструктуру Србије Милутин Мркоњић најавио је данас да ће следеће године почети изградња аутопута Београд - Бар на Коридору 11 наводећи да је за те сврхе из државног буџета издвојено 20 милиона евра.
Мркоњић је новинарима у Краљеву приликом обиласка радова на деоници пута према Крагујевцу рекао да је изградња Коридора 11 према луци Бар у Црној Гори важна и са економског и са политчког становишта.
"Сматрам да Србија и политички треба да има излаз на море, предложио сам да то буде лука Бар, а чим је Миодраг Костић, један од најзначајнијих приватних бизнисмена у земљи преузео координацију тог посла, значи да ту има економских интереса", рекао је Мркоњић.
Мркоњић је навео да је држава привредницима препустила да схвате колико је потребна изградња Коридора 11 како би инвестирали у изградњу.
Нови Сад, 29. новембар 2009.
Министар Мркоњић пустио у саобраћај
две деонице Коридора 10

Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић данас је, на 108. километру Коридора 10 недалеко од Новог Сада, пустио у саобраћај деоницу друге траке аутопута од Београда ка Хоргошу чија је укупна дужина 20 километара.
Мркоњић је том приликом најавио да ће комплетан аутопут од Бешке до Хоргоша, укључујући и мост на Дунаву, бити завршен и пуштен у саобраћај до 9. октобра наредне године.
Радови на деоници која је данас пуштена у саобраћај почели су 7. јула ове године и коштали су 1,6 милијарди динара, а финансирани су из буџета Србије.
Реализујући обавезе Владе Републике Србије у изградњи саобраћајне инфраструктуре, радници српских грађевинских предузећа - Предузећа за путеве Београд и Предузећа за путеве Ужице, завршили су ове радове на две деонице Коридора 10 у планираном року.
Хоргош, 19. новембар 2009.
Отварање дела аутопута 29. новембра

Две деонице аутопута Београд-Хоргош, дужине
по 10 километара биће отворене, као што је најављено, 29. новембра
Министар Мркоњић је нагласио да ће пуштањем у саобраћај ове две деонице бити завршен овогодишњи план Владе Србије на реализацији Коридора 10 и напоменуо да је ове године завршено 8,5 километара деонице обилазнице око Београда, као и 20 километара пута, у две деонице, од Левосоја до Прешева.
"Тиме је план за ову годину испуњен. Завршени су главни пројекти, а завршава се и експропријација", рекао је министар за инфраструктуру.
Говорећи о будућим плановима, Мркоњић је најавио да ће следеће године на Коридору 10 прва бити рађена деоница око Димитровграда.
"Тендер је расписан, завршава се 26. новембра. Отворићемо тендер и ту ће бити два лота дата извођачима. Један се односи на аутопут, саму коловозну конструкцију, а други се односи на мостове. Тунеле ћемо мало задржати, имамо ту неких техничких проблема", објаснио је министар.
Почетак радова на Коридору 11 на пролеће

Што се тиче северног крака Коридора 10, Мркоњић је најавио да ће бити настављени радови на деоници од 38. до 49. километра, од границе са Мађарском ка Новом Саду, за коју је већ расписан тендер, напомињући да ће ту радови почети одмах после Нове године.
Одговарајући на питање када ће започети радови на Коридору 11, Мркоњић је подсетио да је тај пројекат недавно промовисао председник Тадић на састанку представника италијанске и српске владе у Риму.
"Морам да кажем да сам био поносан како је он то лепо објаснио. Коридор 11 је нови коридор и то је наш други приоритет. То је аутопут од Београда до Бара, односно преко Бољара и Црне Горе до Бара, и од Београда, преко Вршца, до Темишвара", навео је Мркоњић и напоменуо да Коридор 11 обухвата и железничку пругу на том правцу, као и и Барску луку.
Мркоњић је изразио очекивање да ће радови на Коридору 11 почети на пролеће и да ће у буџету за 2010. годину имати око десетак милијарди динара за почетак реализације тог пројекта.
Београд, 10. новембар 2009.

У Београду ће се од 10. до 12. новембра 2009. године одржати XIV заседање Мешовитог комитета за економску и научно-техничку сарадњу између Републике Србије и Велике Социјалистичке Народне Либијске Арапске Џамахирије. Копредседници Мешовитог комитета су Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије и др Мухамед Хиџази, секретар Генералног народног комитета за здравља и човекову околину (министар) у Влади Либије, који ће предводити две делегације на овом заседању. Заседање се одржава после пуних једанаест година, што му даје посебан значај.
У раду Мешовитог комитета учествоваће и представници предузећа која раде у Либији или имају планове да наступе на овом тржишту.
Циљ предстојећег заседања Мешовитог комитета је рекапитаулација реализације закључака и договора са претходног заседања, постигнутих договора са сусрета на високом нивоу представника двеју земаља, детаљна анализа билатералних економских односа, као и идентификовање могућности сарадње и њено унапређење у областима од обостраног интереса. Очекује се да две стране на заседању изнесу предлоге којим би отпочело са решавањем питања међусобних дуговања и потраживања, што је једино нерешено питање које датира из ранијег периода сарадње.
Београд, 21. октобар 2009.
800 милиона долара за пројекте
саобраћајне инфраструктуре

Гостујући данас на РТС-у министар Мркоњић је
говорио о пројектима саобраћајне инфраструктуре
који треба да буду реaлизовани из руског кредита.
Министар је као први приоритет навео завршетак
београдског железничког чвора, који данас представља уско грло на међународном Коридору 10, као и реконструкцију пруге Ниш-Димитровград.
На путном Коридору 10 планира се комплетирање аутопута Хоргош-Нови Сад, и сектори 5 и 6 обилазнице око Београда, од Орловаче до
Бубањ Потока.
Београд, 19. октобар 2009.
Дачић, Шкундрић и Мркоњић
разговарали са Шојгуом

Први потпредседник-заменик председника Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министар рударства и енергетике Петар Шкундрић и министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић састали су се данас са министром за ванредне ситуације Руске Федерације Сергејом Шојгуом
Дачић је на почетку састанка предложио да се сва питања и проблеми у спровођењу пројеката Руско-српског комитета решавају у оквиру експертских група током заседања Међувладиног комитета.
Шојгу, који је и председник руског дела Међувладиног српско-руског Комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу, изразио је интересовање за то да српске компаније учествују у изградњи објеката за Олимпијаду у Сочију.
Мркоњић је истакао важност реализације пројеката у оквиру Министарства за инфраструктуру, и посебно нагласио значај изградње карго-центра, проналажења стратешког партнера за "Јат ервејз", кредита за “Железницу Србије”, инфраструктурних пројеката и изградње метроа.
Београд, 15. октобар 2009.
Србија и УАЕ потписали
Споразум о ваздушном саобраћају

Државни секретар Министарства за инфраструктуру Владе Републике Србије Миодраг Миљковић и заменик директора Дубаи цивилног ваздухопловства Омар Бин Галеб парафирали су данас Споразум о ваздушном саобраћају између Републике Србије и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ).
Миљковић је на конференцији за новинаре, одржаној након потписивања тог документа у Влади Србије, истакао да би овај споразум требало да потврде владе двеју земаља, и додао да ће он омогућити функционисање режима отвореног неба.
Он је објаснио да ће Споразум омогућити да "Јат ервејз" и пет авио-компанија из УАЕ успоставе неограничен број летова између Србије и УАЕ, као и да преко аеродрома у тим државама лете и за друге земље.
Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић оценио је на конференцији да је успостављање слободног неба са УАЕ шанса да се побољша економска сарадња двеју земаља, пре свега у области туризма.
Министар је истакао да је држава спремна да помогне "Јат ервејзу" да се консолидује и припреми за приватизацију, и изразио очекивање да ће након парафирања Споразума домаћа авио-компанија стати на ноге и бити спремна за приватизацију за шест до 12 месеци.
Београд, 13. октобар 2009.
Србија и Хрватска потписале Споразум о пловидби и пловним путевима на унутрашњим водама

Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић и министар мора, промета и инфраструктуре у Влади Хрватске Божидар Калмета потписали су данас Споразум о пловидби и пловним путевима на унутрашњим водама и њиховом техничком одржавању.
Мркоњић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије након потписивања тог документа, најавио да ће за 15 дана у Загребу бити настављени разговори о унапређењу сарадње српске и хрватске железнице.
Такође, он је потврдио да ће у Загребу бити покренути и разговори о сарадњи хрватског и српског предузећа "Раде Кончар" и "Гоша".
Мркоњић је указао на то да је потписани споразум важан јер је саобраћај "крвоток" држава, и истакао да је сарадња са Хрватском у вези са пловним, али и другим видовима саобраћаја добра, али да увек има места за њено унапређење.
Калмета је изразио захвалност комисијама двеју земаља који су израдиле документ, јер је интерес и Хрватске и Србије да се тај део пута од Илока до Мађарске границе плански и систематски одржава, будући да је то коридор који је важан не само за ове две земље већ и за целу Европу.
Према његовим речима, до сада је није рађено довољно са обе стране, па је поменути пловни пут пропао, због чега је потписивање овог споразума изузетно важно.
Будимпешта, 12. октобар 2009.
Састанак државних делегација
Србије и Мађарске


Председник Србије Борис Тадић и мађарски
председник Ласло Шољом сагласили су да је улазак Србије у ЕУ предуслов стабилног економског развоја региона.
Значајно место у разговорима двојице председника заузела су економска питања, посебно сарадња у области саобраћаја и енергетике, а конкретан повод је био данашње потписивање Споразума двеју влада о међународном комбинованом транспорту робе и логистичкој услузи и Меморандума о развоју железничких коридора. Споразуме су потписали министар инфраструктуре Србије Милутин Мркоњић и његов мађарски колега Петер Хониг.
Председник Шољом је најавио да ће питање искоришћавања економских и саобраћајних потенцијала Дунава, односно коридора 7, бити у самом средишту мађарског председавања ЕУ током 2011. године.
"Србија у наредних пет година намерава да изгради најмање три моста преко Дунава, што има велики инфраструктурни значај за читаву Европу. Тиме доприносимо не само нашој економији, и због тога морамо бити у ЕУ, јер је реч о европском интересу", казао је председник Тадић.
Београд, 7. октобар 2009.
Стипендија ЦИП-а младом
стручњаку за саобраћај

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић примио је данас у Влади Србије Петра Красића, студента саобраћаја на Факултету техничких наука у Новом Саду, који je недавно у оштрој конкуренцији добио награду Европског савета за безбедност саобраћаја за свој пројекат санирања црних тачака на путевима. Честитајући младићу велики успех уз пригодне дарове, министар му је понудио посао у министарству по завршетку студија.
– Петар Красић је добио задатак да са нама отклони црне тачке на нашим путевима, којих према нашем пројекту има око 250. Већ данас ћемо га укључити у реализацију тог пројекта, односно он ће бити присутан на свим састанцима нашег комитета за безбедност саобраћаја – рекао је министар Мркоњић и додао да на овај начин задржавамо једног младог стручњака у земљи да ради управо на пројектима који су држави потребни.
Потом је директор Саобраћајног института ЦИП Милутин Игњатовић потписао са Красићем уговор о стипендирању у износу од 30.000 динара месечно.
– Отворено му је место у ЦИП-у, који је увек улагао у младе таленте и увек имао стипендисте. Данас их има 50 – нагласио је Игњатовић.
Снежана Зековић, шеф кабинета министра Мркоњића, обавестила је младића да му је једна приватна компанија, која је желела да остане анонимна, даровала 1.000 евра. Красић, који је на пројекту радио годину дана, захвалио jе свима и рекао:
– Желим да останем у Србији и да радим на дефинисању и отклањању црних тачака и на тај начин да се одужим држави. Сан свих саобраћајних инжењера је да раде у ЦИП-у – рекао је Красић пореклом из села Томиславци код Бачке Тополе.

Смањен број саобраћајних несрећа
Број саобраћајних несрећа у Србији за првих девет месеци мањи је за 960, односно за два одсто него у истом периоду прошле године, саопштено је на седници Комитета за контролу и безбедност саобраћаја.
Министар за инфраструктру Милутин Мркоњић оценио је да је потребно предузимати превентивне мере, како би се побољшала безбедност саобраћаја.
Он је рекао да захтева максимало ангажовање свих у области друмског, железничког, водног и ваздушног саобраћаја.
Београд, 30. септембар 2009.
Аутопут Београд-Чачак
један од приоритета

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић изјавио је данас да ће међу приоритетима Владе Србије у наредној години бити изградња аутопута од Београда до Чачка ка јужном Јадрану. Мркоњић је, на седници скупштинског Одбора за саобраћај и везе, истакао да се припрема документација и да би пројекти требало да буду готови до 1. јануара, тако да би тендер био расписан 1. марта следеће године.
Mинистар je такође изјавио да ће Влада до краја недеље размотрити предлог програма пословања и консолидације "Јат ервејза" који обухвата и решавање проблема дугова "Јат техници". Мркоњић је новинарима истакао да је изненађен нестрпљењем запослених у "Јат техници" "који немају толико мале плате да би се овако понашали".
Уб, 28. септембар 2009.
У марту наредне године радови на изградњи деонице аутопута Београд–јужни Јадран

Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић изјавио је данас да ће 1. марта 2010. године почети радови на изградњи аутопута Београд–јужни Јадран, и то на деоници од Београда до Љига.
Мркоњић је на свечаности одржаној поводом почетка радова на градњи и поправци регионалног пута од Уба до Карауле навео да је Влада Србије за радове на деоници од Београда до Љига издвојила 100 милиона евра, и додао да ће пројектна документација за изградњу те саобраћајнице бити завршена до краја ове године.
Београд, 22.09.2009. | 13:00
Потписивање уговора о зајму за пројекат изградње Коридора 10

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић
присуствовао је данас потписивању уговора о зајму
за пројекат изградње Коридора 10
Министар финансија Србије Диана Драгутиновић и директор Сектора за инфраструктуру Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Томас Мајер потписали су споразум о кредиту од 150 милиона евра за изградњу деонице Коридора 10.
Драгутиновић је рекла да ће изградња Коридора 10 највише допринети опоравку Србије и повратку на путању одрживог економског развоја.
Мајер је оценио да је Коридор 10 инфраструктурни пројекат од изузетног значаја, не само за Србију, већ и за цео регион и Европску унију, а његова изградња помоћиће економски опоравак Србије.
Коридор представља саобраћајну артерију Балкана, додао је он и подсетио да је ЕБРД почетком године потписала уговор о зајму од 100 милиона евра и за железничку инфраструктуру на овом потезу.
14. септембар 2009.
Обилазак радова на Коридору 10

Премијер: Улагања у железницу 500 милиона евра
Председник Владе Србије Мирко Цветковић изјавио је да су тренутно у Србији у току инвестиције у железницу, чија вредност је већа од 500 милиона евра.
Он је новинарима приликом обиласка радова на прузи Батајница-Голубинци казао да су инвестиције у путну и железничку инфраструктуру приоритет Владе Србије.
Цветковић је навео да је почела структурна реформа железнице, али да су у току и улагања у пруге и набавку нових возова.
"Подржаћемо модернизацију железнице да би добила стари сјај", казао је он и честитао железничарима 125 година постојања железница у Србији.
Генерални
директор Железнице Србије Милован Марковић најавио је да ће 15. новембра бити завршена модернизација пруге Батајница-Голубинци на железничком коридору 10 у коју ће бити уложено 30 милиона евра.
"На тој деоници пројектована брзина возова биће до 160 километара на час", казао је Марковић и додао да се радови изводе без већих техничких проблема, али да је због временских услова померен рок за завршетак пруге.
На деоници Батајница-Голубинци биће ремонтовано и изграђено укупно 31 километар пруге, укључујући изградњу новог колосека у дужини од 7,4 километра од Старе Пазове до Голубинаца.
Београд, 10. септембар 2009.
Либерализација саобраћаја између Србије и Македоније

Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић и министар за транспорт и везе у Влади Републике Македоније Миле Јанакиески, потпиисали су данас Декларацију о заједничком наступу у реализацији пројеката у свим видовима саобраћаја ресорних министарстава Македоније и Србије.
Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић оценио је да је пријатељство две земље увек је било на највишем нивоу, посебно у области саобраћаја где не постоје границе.
Он је рекао да је на састанаку разговарали о техничким детаљима, будућем правцу коридора 10, магистралним и железничким путевима али и сарадњи у обасти авио саобраћаја.
Он је подсетио да Коридор 10 и железничка магистрала морају бити реализовани по европским стандардима у целој дужини од Суботице до границе са Грчком.
"Постигнут је начелни договор о либерализацији друмског саобраћаја за камионе који имају еуро сертификате. У септембру ће Македонија укинути путне таксе за камионе који долазе из Србије, а од српске Владе смо затражили реципротитетан однос", рекао је Јанакиески.
Београд, 9. септембар 2009.
формиран Комитет за контролу и безбедност саобраћаја

С обзиром на повећан број инцидената, жртве и велику материјалну штету, као и због све већег обима саобраћаја чији се раст очекује добијањем "белог шенгена", у среду је формиран Комитет за контролу и безбедност у свим видовима саобраћаја при Министарству за инфраструктуру.
- Комитет, чији сам председник, заседаће једном месечно, а јавност ће бити свакодневно упозната са свим инцидентима који су се десили и мерама које се предузимају - истакао је министар Милутин Мркоњић. - Задатак Комитета је да се повећа контрола саобраћаја, предузимају конкретне мере и утврђују одговорности ради смањења броја инцидената и жртава.
“Ради се, пре свега, о превентиви, а онда о регулисању саобраћаја на нивоу дневних проблема. Дневно ћемо решавати проблеме, а уочене грешке кажњавати”, најављује Мркоњић.
“Наравно, ја то не желим да говорим сада људима који раде тај посао, да се не уплаше, али ћемо санкционисати сваку грешку да не би било тежих последица”, рекао је он.
У саобраћајној полицији кажу да ће оснивање Комитета олакшати примену новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима, који ће почети ступа на снагу 10. децембра.
“Број саобраћајних незгода у односу на претходних 10 до 15 година за 50 одсто је смањен”, каже начелник саобраћајне полиције Србије Стојадин Јовановић.
На нашим путевима раније је било 1.700 до 1.800 жртвава годишње у друмском саобраћају. Последњих неколико година, број жртава је од 850 до 950, али ми и даље желимо да смањимо број жртава на нашим путевима”, каже он.
Након друмског саобраћаја, у Србији највише грађана изгуби живот на пругама, поготову на необезбеђеним пружним прелазима.
Од 2.380 пружних прелаза, савременом сигнализацијом, обезбеђено је само 20 одсто.
У Београду 20.000 јевтиних станова
Београд, 14. август 2009.

Изградња 20.000 станова у Београду требало би да почне у марту следеће године, најавио је јуче на састанку са домаћим грађевинарима у Влади Србије Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру. Као потенцијалне локације за њихову изградњу поменуте су Борча и Овча, али није искључено да ће они бити подигнути на земљишту које користи Војска Србије.
– Пројекат ће подржати држава и новац није проблем. Обезбедиће субвенционисане кредите доступне већини грађана, цена квадрата биће повољна и моћи ће да их купе сви који сада плаћају кирију – објаснио је Мркоњић.
Он је додао да радна група која припрема модел масовне станоградње треба у септембру да га представи влади.
– Стручни тим владе успешно приводи крају пројекат изградње 150.000 станова у Београду и другим градовима Србије.Његов циљ је да људи без крова над главом, уместо за кирију, плаћају рату кредита по цени која би била у складу са платежном моћи већине грађана – истакао је Мркоњић.
Представници компанија који се баве изградњом, производњом грађевинског материјала и Привредне коморе Београда сложили су се да је крајње време да држава покрене овај капитални пројекат, вредан око 600 милиона евра, који би упослио 100.000 радника и укључио више од 40 привредних грана.
Да би пре свега млади људи могли да обезбеде кров над главом, Светислав Симовић, директор из „Енергопројекта”, каже да држава треба да омогући да се дозволе добијају у законском року и да јавна комунална предузећа опреме земљиште инфраструктурно.
Ваљево, 1. август 2009.
Обилазница безбедна за саобраћај

Обилазни пут око Ваљева од данас је поново отворен за саобраћај, након што је урађена деоница од 300 метара која је пропала услед клизишта. Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић данас је присуствовао завршетку радова и отварању ове деонице за саобраћај, 13 дана пре рока планираног за завршетак радова.
„Данашњим окончањем радова је решена друга „црна тачка“ од 250 колико постоји у Србији“, поручио је министар Милутин Мркоњић и додао : „Предузећа „Инграп омни“ и Предузеће за путеве „Ваљево“ (ПЗП „Ваљево“), која су бриљантно oдрадила овај посао, наставиће ремонт пута Ваљево-Лозница. Сигуран сам да ћемо врло брзо почети са реализацијом снова многих људи, а то је наставак изградње пруге Ваљево-Лозница. Имамо две понуде из света, о чему је још рано да говорим. То су послови који ће помоћи ваљевској привреди да несметано ради. И трећи велики посао је ауто-пут Београд-Чачак до Бољара, чија изградња почиње 1. марта идуће године. Почеће од Уба, Обреновца и Барича и ићи ће ка Ваљеву, односно ка Ћелијама. Што се тиче државе, мислим да је то сасвим довољно да би град постао поново центар српске привреде, као што је то и био. Међународни кредити су отворени долазе свакодневно. Ми морамо брзо наставити са важним пословима, као што је Коридор 10 и нема разлога за било какву скепсу, јер овај Коридор више нико не може зауставити", рекао је министар Мркоњић.
Припремљен предлог мера за смањење броја саобраћајних
"црних тачака"

Београд, 29. јул 2009. године – Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић изјавио је данас да је то министарство припремило пројекат о безбедности саобраћаја који укључује предлог мера које би требало да редукују или потпуно уклоне "црне тачке" и смање број погинулих и повређених на путевима Србије.
Мркоњић је на конференцији за новинаре навео податак да на путевима у Србији постоји приближно 250 "црних тачака" које су у програму санације, при чему ове године њихов број мора бити смањен за најмање сто.
Он је указао на то да је наша земља претрпела штету у износу од приближно милијарду долара која је последица саобраћајних несрећа које су се догодиле у првих шест месеци ове године, док је процена да ће до краја године та штета достићи 1,7 милијарди долара.
Министар је прецизирао да се прошле године догодило 67.708 незгода, у којима је погинуло 897, а повређено 22.275 људи, док су за шест месеци ове године погинуле 453 особе.
Такође, Мркоњић је рекао да су најчешћи узроци саобраћајних несрећа непоштовање прописа и небезбедно понашање возача и пешака и навео да би медији требало да одиграју значајну улогу у промоцији безбедности саобраћаја.
Он је оценио да за повећање безбедности саобраћаја нису потребна велика улагања и указао на то да би улагањем од 50 милиона евра годишње у путеве у Србији у наредних 20 година били сачувани животи и здравље 5.552 особе, а наша земља би тиме уштедела 400 милиона евра.
Потребно је улагати у безбедан дизајн путева и раскрсница и у опрему, истакао је министар и навео да је реч о проширењу банкина за више од једног метра, изградњи прелаза са сигнализацијом, као и трака за претицање, побољшању коловозног застора и формирању раскрсница са кружним током саобраћаја.
Вршац, 15. јул 2009.
Министар Мркоњић је у Пландишту, поводом отварања деонице магистралног пута
Нови Сад–Зрењанин–Вршац, истакао значај
изградње путне инфраструктуре као битног фактора за безбедност саобраћаја.

У Општини Вршац, министар је потписао протокол о изградњи обилазнице око Вршца, и присуствовао презентацији пројекта.

Заједнички наступ Србије и Хрватске поводом реализације саобраћајних пројеката
Београд, 14. јул 2009. године – Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић изјавио је данас да је главна тема разговора експерата за саобраћај Србије и Хрватске била реализација пројеката на Коридору 10, као и сви видови саобраћаја.

Мркоњић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије, навео да је постигнут договор о томе да две земље заједно наступају код међународних институција, пре свега европских, у реализацији тих пројеката.
Амбасадор Хрватске у Србији Жељко Купрешак и министар Мркоњић потписали су и усаглашени записник са дводневних разговора стручњака Србије и Хрватске у Београду, а Купрешак је истакао да су питања из све четири области саобраћаја – путног, ваздушног, водног и железничког, решена на најбољи могући начин.
Он је навео да су предмет разговора били европски коридори који пролазе кроз Србију и Хрватску, као и начини за побољшање комуникације двеју земаља.
Државни секретар за ваздушни саобраћај у Министарству за инфраструктуру Владе Србије Миодраг Миљковић указао је на то да су делегације Србије и Хрватске у области друмског саобраћаја постигле сагласност о томе да до 15. октобра обострано размене 5.000 додатних дозвола за превоз ствари, и да на предстојећем састанку Мешовите комисије утврде коначни контингент дозвола за ову годину.
Представљени резултати рада Министарства за инфраструктуру

Београд, 10. јул 2009. године – Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић оценио је да је одлука Одбора извршних директора Светске банке да Србији одобри кредит од 388 милиона долара за пројекат аутопута Коридор 10 потврда његовог значаја, као и тога да нема препрека за финансирање вредних пројеката.
Мркоњић је данас на конференцији за новинаре, одржаној поводом годину дана рада Владе Србије, истакао да је то одлична вест, и додао да ће радови почети већ овог лета.
Он је најавио да ће идуће недеље са министром промета Хрватске Божидаром Калметом потписати споразуме који ће омогућити да ЈАТ поново лети за Дубровник од 20. јула.
Министар за инфраструктуру је навео да ће у понедељак и уторак, 13. и 14. јула, у Београду боравити делегација министарства Хрватске надлежног за саобраћај ради разговора о спорним питањима из области водног, ваздушног, друмског и железничког саобраћаја.
Он је додао да би у среду и четвртак, 15. и 16. јула, требало да буду потписани билатерални споразуми из различитих области саобраћаја између две земљe.
Мркоњић је навео да су међу спорним питањима, поред ЈАТ-а, и дозволе за друмски транспорт, и подсетио на то да су већ реализована два уговора о исплати дела дуга путарима у Србији, док ће трећи уговор у понедељак бити ратификован и усвојен у Скупштини Србије.
Он је подсетио на то да је Влада донела одлуку и припремила текст три закона о исплати дела дуга путарима у износу од 21,5 милијарди динара, и навео да је са путарима договорено да се остатак дуга у висини од 8,5 милијарди динара репрограмира у наредне четири године.
Министар за инфраструктуру је указао на то да је решењем проблема исплате дуга путарима које је договорено са Владом обављен важан део посла у припреми путара за нови инвестициони циклус у области инфраструктуре у Србији.
Он је истакао да ће то растеретити путаре, као и да ће на тај начин бити створени услови за то да наша предузећа, посебно она из путне привреде, уђу спремна у наредне послове и тендере.
Државни секретар Министарства за инфраструктуру Александар Цветановић прецизирао је да је од 635 километара пута на Коридору 10 остало да се заврши још приближно 300 километара.
Према његовим речима, од 108 километара деонице од Хоргоша до Новог Сада ради се на изградњи 20 километара аутопута који ће бити завршен у новембру, а разматра се и могућност да на јесен почне изградња још 20 до 30 километара пута, при чему ће тај део бити финансиран из буџета Србије.
Цветановић је истакао да ће са 1,2 милијарде евра, новцем који ће Србија добити од Светске банке, Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој, бити завршена деоница аутопута од Лесковца до Прешева и од Ниша ка Димитровграду.
Он је указао на то да је план да тај посао буде завршен у наредне три године, и додао да ће до краја године новцем из буџета бити завршено 50 километара аутопута и да се планира почетак радова на још приближно 50 километара.
Помоћник министра Зорица Ђелић-Стојчић навела је да је у законодавној области план Министарства за инфраструктуру да до краја године буду усвојене измене и допуне Закона о железници, безбедности у железничком саобраћају, транспорту опасног терета, унутрашњој пловидби, унутрашњем превозу путника и цивилном ваздухопловству.
Левосоје, 07.јул 2009.
Цветковић пустио у саобраћај нову деоницу аутопута од Прешева до Левосоја


Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић пустио је данас у саобраћај нову деоницу аутопута од Прешева до Левосоја, дужине 21,5 километара, која се налази на Коридору 10 према Македонији.
Цветковић је тим поводом рекао да је изградња деонице Левосоје–Прешево на Коридору 10 један од доказа да Влада Србије испуњава постављене задатке.
Он је истакао да је Коридор 10 приоритет Владе и навео да су средства за изградњу предвиђених 50 километара за ову годину обезбеђена из домаћих и међународних извора.
Има доста симболике данас зато што се пуштање у саобраћај ове деонице догађа на дан када је пре годину дана формирана садашња Влада и зато што о њеном раду сведоче опипљиви резултати као што је овај данашњи. Влада ће не само 2009. године да изгради 40 до 50 километара аутопута већ ће започети радове на најмање још толико километара пута како би они били пуштени у саобраћај идуће године, рекао је премијер Србије.
Он је у позитивне резултате Владе Србије сврстао и почетак решавања проблема са путарима, чији је велики дуг из прошлог времена претио да изазове колапс у тој грани.
Питања и одговори

Овај простор је предвиђен за одговоре на Ваша питања упућена Министарству за инфрастуктуру.
Пројекти
Јавна предузећа
|